" OGLEDALA mašte"  -  Aleksandar Dević nas poziva ka svom
imaginarnom, magičnom svetu nadrealističkog pogleda, gde
stvara jedinstvena platna koja nude sjajne interpretacije
ljudskog stanja, pokazujući svoju ogromnu uzbudljivu
kreativnost i maštu, a time otkriva slike koje su inspirisane
podsvešću.
Amsterdam Whitney Gallery, Njujork - 2012.

PLAVETNILO NADREALNOG SVETA

Opus kojim se Aleksandar Dević u Noći muzeja 18. maja 2013.
godine predstavio svekolikoj subotičkoj javnosti na
samostalnoj izložbi u kafeu GRUNF, na najbolji način sledi
onaj, tako originalan i nezaobilazni „dalijevski“ nadrealizam,
nudeći, dakako i nešto novo. Svega tri izložene slike srednjih
dimenzija, nastale uljanim bojama na platnu, bile su dovoljne
da otkrijemo akademski obrazovanog autora sa beogradskog
univerziteta, vrednog u svom autohtonom iskazu, definisanog
zanatskog poteza, očigledno dovoljno zrelog da nam u
nadrealnoj atmosferi ponudi zapravo svakodnevni fluid života
kojeg tako intimno osećamo. Motivi koje ovaj stvaralac tako
definisano rabi jesu zapravo isprepletana realnost i
nadrealnost u ritmu primetne i prirodne harmonije i sklada,
prateći isključivo svoju unutrašnju stranu bića, otkrivajući
dušu koja u svojoj neuhvatljivosti jave i sna, mašte i
realnosti plete mrežu refleksije života upravo onako kako je
potom u sećanjima i sami definišemo.

U traganju za esencijom slikovnog prizora neminovnost
koncentracije pomoćiće nam da, deo po deo razotkrivamo
naslage mnogih motiva, zapravo naslikanih priča, sliku u slici,
biografski složene koje nas neprimetno uvlače u dubinu
Devićeve zamke skrivene u slici. Prepoznaćemo na slikama
likove i portrete, figure u fragmentima, pejzaže dalekih i
bliskih svetova, građevine prošlosti očuvane i urušene i sve to
neminovno okupano u plavetnilu beskrajnog mora koje se
neznano gde spaja sa plavetnilom beskrajnog neba,
oplemenjujući sliku na jedan uzvišen način, stvarajući sa
ponuđenim fragmentima neophodnu ravnotežu, rekosmo ritam
kojim se slika obogaćuje u svom estetskom profilu. Sa slika
Aleksandra Devića posmatra nas oko, vidljivo ili sakriveno, 
pruža nam se ruka, usne zatvorene zbore, noge prekrštene
hodaju, a sve skupa lebdi u dalekoj nadrealnoj neuhvatljivosti
koja provocira. Uspeva umetnik osmišljenom
defragmentacijom da demistifikuje idealizovanost i
konzumenta natera da se suoči sa separatnim kalamburom
života, počesto oporim i nedefinisanim, inercijom prekrivenim,
kako bi sastavio sopstevni, jedino mogući mozaik od
ponuđenog. 

Daleki svetovi koje nam slikar nudi, namerno nas teraju da
podižući sopstvenu mentalnu kondiciju pronađemo ono
ponajbolje na platnu i to trajno u sećanje urežemo. Sigurno
da je žena motiv koji najčešće zaokuplja autora. On je neguje,
umiva, čuva ali i voli, ona je njegovo svetlo, ona se smeje i
kada je ozbiljna, ona ga čeka i kada joj doći neće, ona je
apoteoza kojoj se Aleksandar Dević klanja i veoma poštuje.
Samo tri izložene slike u Subotici bile su sasvim dovoljne da
zainteresuju, koliko svekoliku, još više stručnu likovnu
javnost u iščekivanju znatno šireg i celovitijeg slikarevog
opusa. Odmeren i tih u izložbenim postavkama, ovaj niški
slikar svojim vrednim i originalnim delima ipak je stigao i do
belosvestkih galerijskih prostora, osvajajući ih na prečac,
upravo kao što je tiho i odmereno osvojio hiljade posetilaca u
Noći muzeja na svojoj prvoj samostalnoj postavci u Subotici.

Provokacija sasvim dovoljna, zrela i profesionalna da nas
ostavi u nadanju naredne Devićeve postavke.

Subotica, maj 2013.                                                                       
Mile Tasić

Aleksandar Dević
© 2014 by CREATIVE
Back
Next