" OGLEDALA mašte"  -  Aleksandar Dević nas poziva ka
svom imaginarnom, magičnom svetu nadrealističkog
pogleda, gde stvara jedinstvena platna koja nude
sjajne interpretacije ljudskog stanja, pokazujući
svoju ogromnu uzbudljivu kreativnost i maštu, a time
otkriva slike koje su inspirisane podsvešću.
Amsterdam Whitney Gallery, Njujork - 2012.

PLAVETNILO NADREALNOG SVETA

Opus kojim se Aleksandar Dević u Noći muzeja 18. maja
2013. godine predstavio svekolikoj subotičkoj
javnosti na samostalnoj izložbi u kafeu GRUNF, na
najbolji način sledi onaj, tako originalan i
nezaobilazni „dalijevski“ nadrealizam, nudeći, dakako
i nešto novo. Svega tri izložene slike srednjih
dimenzija, nastale uljanim bojama na platnu, bile su
dovoljne da otkrijemo akademski obrazovanog autora sa
beogradskog univerziteta, vrednog u svom autohtonom
iskazu, definisanog zanatskog poteza, očigledno
dovoljno zrelog da nam u nadrealnoj atmosferi ponudi
zapravo svakodnevni fluid života kojeg tako intimno
osećamo. Motivi koje ovaj stvaralac tako definisano
rabi jesu zapravo isprepletana realnost i nadrealnost
u ritmu primetne i prirodne harmonije i sklada,
prateći isključivo svoju unutrašnju stranu bića,
otkrivajući dušu koja u svojoj neuhvatljivosti jave i
sna, mašte i realnosti plete mrežu refleksije života
upravo onako kako je potom u sećanjima i sami
definišemo.

U traganju za esencijom slikovnog prizora neminovnost
koncentracije pomoćiće nam da, deo po deo
razotkrivamo naslage mnogih motiva, zapravo
naslikanih priča, sliku u slici, biografski složene
koje nas neprimetno uvlače u dubinu Devićeve zamke
skrivene u slici. Prepoznaćemo na slikama likove i
portrete, figure u fragmentima, pejzaže dalekih i
bliskih svetova, građevine prošlosti očuvane i
urušene i sve to neminovno okupano u plavetnilu
beskrajnog mora koje se neznano gde spaja sa
plavetnilom beskrajnog neba, oplemenjujući sliku na
jedan uzvišen način, stvarajući sa ponuđenim
fragmentima neophodnu ravnotežu, rekosmo ritam kojim
se slika obogaćuje u svom estetskom profilu. Sa slika
Aleksandra Devića posmatra nas oko, vidljivo ili
sakriveno,  pruža nam se ruka, usne zatvorene zbore,
noge prekrštene hodaju, a sve skupa lebdi u dalekoj
nadrealnoj neuhvatljivosti koja provocira. Uspeva
umetnik osmišljenom defragmentacijom da demistifikuje
idealizovanost i konzumenta natera da se suoči sa
separatnim kalamburom života, počesto oporim i
nedefinisanim, inercijom prekrivenim, kako bi
sastavio sopstevni, jedino mogući mozaik od
ponuđenog. 

Daleki svetovi koje nam slikar nudi, namerno nas
teraju da podižući sopstvenu mentalnu kondiciju
pronađemo ono ponajbolje na platnu i to trajno u
sećanje urežemo. Sigurno da je žena motiv koji
najčešće zaokuplja autora. On je neguje, umiva, čuva
ali i voli, ona je njegovo svetlo, ona se smeje i
kada je ozbiljna, ona ga čeka i kada joj doći neće,
ona je apoteoza kojoj se Aleksandar Dević klanja i
veoma poštuje. Samo tri izložene slike u Subotici
bile su sasvim dovoljne da zainteresuju, koliko
svekoliku, još više stručnu likovnu javnost u
iščekivanju znatno šireg i celovitijeg slikarevog
opusa. Odmeren i tih u izložbenim postavkama, ovaj
niški slikar svojim vrednim i originalnim delima ipak
je stigao i do belosvestkih galerijskih prostora,
osvajajući ih na prečac, upravo kao što je tiho i
odmereno osvojio hiljade posetilaca u Noći muzeja na
svojoj prvoj samostalnoj postavci u Subotici.

Provokacija sasvim dovoljna, zrela i profesionalna da
nas ostavi u nadanju naredne Devićeve postavke.

Subotica, maj 2013.                                                                       
Mile Tasić

Aleksandar Dević
© 2014 by CREATIVE
Back
Next